Search
  • Čarobna Lampa

SUPA OD SLEPOG MIŠA



POSTED ON 30. MARCH 2020. BY ALEKSANDRA MANASIJEVIĆ


U jednoj dalekoj zemlji, jedan uzorni građanin kosih očiju doseti se da jednog lepog dana pojede pilota iliti slepog miša. Neki kažu da je tanjir tople supe dobio na jednoj prestižnoj pijaci, drugi da je možda u pitanju bio kineski zalogaj zmije, a treći da je sa tezgi te pijace potekao jedan prestižni virus. Šta je istina od toga nikada nećemo znati, ali svakako ono što je utvrđeno jeste da se virus rodio baš na toj luksuznoj pijaci. Tu mu je bilo dosadno, već je upoznao okolinu i združio se sa ljudima, neke koji su ga nervirali usmrtio, a druge koji su mu bili samo malo antipatični uplašio i opomenuo. Stanovnici, a i neki ljudi u belim mantilima dadoše mu ime Covid 19.

Covid 19 je bio mali, nevidljiv i zao. Video je da su njegovi sugrađani počeli da ga se plaše i zato je rešio da svoju nevidljivost pretvori u bol, bol koju samo rat može da donese. Covid je bio neustrašiv, množio se i povređivao ljude. Ljudi su umirali, ali on se nije umirio. Rešio je da krene dalje, bilo mu je dosadno, želeo je da putuje. U tom gradu, a zatim u državi tog grada ostavio je svoju decu, njegove hrabre vojnike i rekao im da unište svakog ko ih bude nervirao. Poveo je par svojih naslednika i ukrcao se na avion za zemlju žaba. Deca Covida 19 su bila gladna dokazivanja, zavila su ljude u crno, uživali su da slušaju jauk i lelek, jer je za njih to bila pesma i divno su se zabavljali.

Najednom se pojaviše neki maskirani ljudi sa nekim velikim prskalicama i počeše da vode rat protiv nevidljivog neprijatelja. Ljudi na ulicama više nije bilo, svi su bili u svojim kućama, Covid je bio gladan, slabio je, a povrh svega su ga i ljudi sa prskalicama trovali, Covid 19 vojnici su krenuli da umiru. Preživeli vojnici, su bili ljuti, nije im bilo jasno kako neki maskirani džinovi, njih male i nevidljive može da vidi i uništi. Nije im bilo jasno kako ljudi u belim mantilima svojim zalaganjem i nekim rekama kroz vene i bombonama u velikim sterilisanim palatama mogu da ih unište, a oni su već ušli u svoje sugrađane. Bili su očajni.

Vojnici Covida 19 ljuti i uplašeni rešiše da krenu stopama svoga oca i zaraze ceo svet. Tako su neki otišli u zemlju parfema, neki su krenuli za svojim ocem u zemlju žaba, neki u zemlju koride, jedni u zemlju maslina, drugi u zemlju zlata i tako proširiše svoje prisustvo u sto devedeset zemalja širom sveta. Krenuo je rat.

Sledbenici Covida 19, kao i njihov otac vidoše razdraganost građana koji vole da jedu žabe. Smeh, ljubav, ali i mnogo ljudi koji nisu pripadnici te zemlje. Prepoznali su ih po govoru. Tako da su jednim udarcem rešili da ubiju mnogo muva. Krenuo je ponovo plač, jecaj, bol. Neki ljudi su smatrali da se to njima ne može dogoditi. Krenula je neposlušnost građana što je Covidu 19 odgovaralo. Međutim ponovo ljudi maskirani u belo. Ocu Covidu 19 to nije bilo poznato, ali su ga sinovi i ćerke njegovi hrabri vojnici upozorili na tu mogućnost. Covid 19 je bio upućen šta se dogodilo njegovoj deci u zemlji svile i rešio je da emigrira u drugu zemlju.

Covidova deca su harala svetom, uništavala mlade i stare živote, jela pluća bolesnih i zdravih i množila se, množila, veselila i bila ponosna na smrtne ishode svakoga dana.

Ljudi u belom su se borili i ljudi sa prskalicama isto i ljudi u odelima koji se pojavljuju na televiziji su se borili za svoje građane, ali građani veseli, neposlušni, neki uplašeni i poslušni, stvorio se jedan zemaljski haos. Reče Covid ponovo, počeo je rat.

Covid 19 je bio nesrećan zbog otrovnih prskalica i belih mantila i bombona za bolesne i svega što je bilo protiv njega. Krenuo je da smišlja novo zlo, ali se nije nadao da će se sve zemlje sveta udružiti i najednom postati prijatelji. Nije ni slutio da će se ljudi zbližiti iako su daleko jedni od drugih, ali se veselio što ekonomija slabi i što će tek slabiti, ali nije verovao da će se umetnici udružiti i svojim darom svet obasjati. On je želeo da ljudi budu potpuno u bezizlaznoj situaciji, bez trunke humora, zabave i lepote života.

Tako je čuo za vrlo čudne narode, koji slično govore,a drugačije misle, koji imaju sličnu kulturu a drugačije običaje, koji potiču iz malih,a ponosnih zemalja. Tu se nalazila zemlja šljivovice, čiji narod sebe voli da zove nebeski narod. Jedan deo tog naroda koristi slepog miša ali samo u magijske svrhe, nikako za supu, zatim zemlja ponosnih krtola ili kako bi oni voleli da ih zovu zemlja sokolova, zemljata na gravčeto na tavčeto, koji ćete teško naći od novih antičkih spomenika, zemlja tri dela koja je u stvari jedna zemlja, u kojoj žive tri naroda, koji pričaju tri jezika, a svi se razumeju, jer je to ustvari jedan jezik. Čuo je da tu žive odvažni i nemirni narodi, narodi koji se kako je on čuo negde, međusobno ne voli. Nije znao zbog čega, ali je znao da ima saveznika u borbi protiv dvonožaca bivše imperije.

Do tada je Covid 19 u svetu usmrtio oko 20000 ljudi, zarazio negde oko 500000 i znao je da ga se svi plaše i da su svi čuli za njega. Bio je silan i sa nevidljivom kacigom je žurio ka ovim primamljivim zemljama. Još je zbog nečega bio srećan, saznao je da su mnogi ljudi u svetu ostali bez posla, pa je bio mirniji, jer ako ne umru od njegovog metka, umreće od gladi.

Narodi bivše imperije su bili spremni u glavama, ali ne i u srcu. Ono što su znali jeste samo ono preko televizije, nisu mislili da će veliki Covid 19 doći i kod njih. Ljudi u odelima su rekli da se sve zatvara, da niko ne sme napolje, rekli su da nose maske, rukavice, kao i svi drugi narodi, naredili da stave pod ključ zlatne koke, jer je ovo atak na njih. Počeo je da vlada nemir i strah. Covid je krenuo u akciju! I njegova deca su krenula da dolaze, želela su da upoznaju taj nebeski narod, baš su bili zainteresovani za njih. Najednom ljudi u odelima rekoše da dolaze ljudi u crvenom iz zemlje svile. Covid 19 se tu jako razočarao jer je taj narod poznavao, mislio je, možda i prepozna nekog. Čudio se zašto ga ti ljudi proganjaju, on je pobego od njih, a oni su došli za njim. Razmišljao je, možda im nedostaje, pa je čak razmišljao i o mogućnosti da se vrati, ali je ipak ostao.

Gledao je kako ljudi pomažu jedni drugima, daju podršku kroz glumu, pesmu, muziku, slikarstvo, posmatrao je i nije mogao da veruje kako ne može da uništi duh pozitivnosti i nade, duh umetnosti i vere. Nije mogao da veruje kako se u svoj tuzi zemlje sprijateljuju, ljudi zbližavaju. Pravio je plan na koji način da istrebi narod ovih čudnih zemalja. Obradovala ga je nova statistika.

Umrlo je 33.579 ljudi, zaraženo je 715.660 ljudi širom sveta, a broj država u kojima je prošao i ostavio svoju decu da dovrše posao brojio je 202 zemlje.

Srećni Covid 19 je sa svojom vojskom krenuo u nove pobede, a da li će pobediti želju za životom ovih naroda, hoće li im ubiti humor i duh, hoće li uništiti jake i psihički snažne ljude ostaje da vidimo. Ljudi iz ovih zemalja su naučili da žive bez para, tako da ih to mnogo i ne brine, ali bez umetnosti, ljubavi i smeha nisu i to je ono što Covid jaki želi da izumre.

Sve je bilo drugačije pre nevidljivog neprijatelja, a onda je kosooki pojeo supu od slepog miša.

Napisala: Aleksandra Manasijević


3 views

O NAMA

Mi smo neprofitno, nevladino udruženje građana koje polazeći od principa razvijanja kulturne svesti, edukacija i širenja pozitivnih vrednosti, težimo da doprinesemo jačanju kulturnih,  socijalnih i demokratskih kapaciteta lokalnih zajednica, ali i cele države.

KONTAKT 

T: 063/803-71-36

A: Vidikovački Venac 104b

     lokal 107

E: office@carobnalampa.rs

www.carobnalampa.rs

matični broj: 28255411

PIB: 110718976

dinarski račun: 340-11019458-29

devizni račun:   340-10031775-19

ERSTE BANK a.d.

  • Facebook
  • Instagram
  • YouTube